Pravosuđe po meri deteta: Prevencija ključna u oblasti maloletničkog pravosuđa
Pravosuđe po meri deteta je četvrta tematska oblast EU Strategije o pravima deteta, koja je u skladu sa održivim globalnim ciljevima i UN Konvencijom o pravima deteta. Dokument koji se odnosi na prava deteta i maloletničko pravosuđe su i Smernice UN-a za prevenciju maloletničke delinkvencije (Rijadske smernice). U nastavku izdvajamo ključne elemente koje se odnose na prevenciju maloletničke delinkvencije, a koji su sadržani u ovom dokumentu.
Ključnu ulogu u oblasti maloletničkog pravosuđa ima prevencija. Samim tim, prevencija maloletničke delinkvencije je ključni deo prevencije kriminaliteta u društvu. Uspešno sprečavanje maloletničke delinkvencije zahteva napore čitavog društva kako bi se obezbedio harmoničan razvoj adolescenata, uz uvažavanje i unapređivanje njihove ličnosti od ranog detinjstva.
Politika prevencije trebalo bi da omogućava uspešnu socijalizaciju i integraciju sve dece i svih mladih. Treba posvetiti dužnu pažnju pravilnom razvoju dece i mladih. Oni bi trebalo da budu prihvaćeni kao punopravni i jednaki partneri u procesu socijalizacije i integracije.
KLJUČNI ČINIOCI U PROCESU SOCIJALIZACIJE
Porodica
Kako je porodica centralna jedinica odgovorna za primarnu socijalizaciju dece, vlada i društvo treba da ulažu napore da se očuva integritet porodice, uključujući proširenu porodicu. Društvo ima odgovornost da pomogne porodici u obezbeđivanju staranja i zaštite i u obezbeđivanju fizičke i psihičke dobrobiti dece.
Porodicama kojima je potrebna pomoć u rešavanju problema koji izazivaju nestabilnost ili sukobe treba da budu stavljene na raspolaganje odgovarajuće službe. U slučajevima nestabilnih i nesređenih porodica, i kada su napori zajednice da pomogne roditeljima u rešavanju takvih problema bili neuspešni, a proširena porodica nije u stanju da ispuni svoju ulogu, treba razmotriti mogućnost za alternativni smeštaj, uključujući i hraniteljstvo i usvajanje.
Posebna pažnja treba da bude posvećena deci iz porodica pogođenih problemima izazvanim brzim i neravnomernim ekonomskim, društvenim i kulturnim promenama, a posebno deci starosedelačkih, migrantskih i izbegličkih porodica. Kako takve promene mogu narušiti društvenu sposobnost porodice da osigura tradicionalno vaspitavanje i podizanje dece, često kao posledice sukoba njihove uloge u društvu i kulturnog okruženja, treba stvarati inovativne i društveno konstruktivne modalitete socijalizacije dece.
Obrazovanje
Vlade imaju obavezu da javno obrazovanje učine dostupnim svim mladima.
Sistemi obrazovanja treba, pored akademskih aktivnosti i aktivnosti u vezi sa stručnom obukom, da posvete posebnu pažnju sledećem:
a) podučavanju osnovnim vrednostima i razvijanju poštovanja za kulturni identitet i kulturne obrasce samog deteta, za društvene vrednosti zemlje u kojoj dete živi, za civilizacije različite od one kojoj dete pripada, kao i za ljudska prava i osnovne slobode;
b) unapređivanju i razvoju ličnosti, talenta i mentalnih i fizičkih sposobnosti mladih do njihovih punih potencijala;
v) uključivanju mladih kao aktivnih i efikasnih učesnika u obrazovni proces, a ne kao pukog objekta tog procesa;
g) preduzimanju aktivnosti koje podstiču osećaj identifikacije i pripadanja školi i zajednici;
d) podsticanju mladih da shvate i poštuju različite poglede i stanovišta, kao i kulturne i druge razlike
Zajednica
Zajednica treba da omogući, a tamo gde to već postoji da ojačava, širok dijapazon društvenih mera podrške mladima, uključujući društvene razvojne centre, objekte za rekreaciju i službe koje bi reagovale na posebne probleme dece koja su izložena društvenim rizicima. Prilikom pružanja tih oblika pomoći treba da bude osigurano poštovanje ličnih prava.
Potrebno je stvoriti posebne objekte da bi se omogućio odgovarajući smeštaj mladih koji više nisu u mogućnosti da žive kod kuće ili koji nemaju dom u kojem bi živeli. Potrebno je obezbediti niz usluga i pomoćnih mera radi rešavanja problema sa kojima se suočavaju mladi u procesu odrastanja. Takve usluge treba da obuhvate posebne programe za mlade narkomane, sa naglaskom na brizi, savetovanju, pomoći i terapijskim intervencijama.
Mediji
Medije uopšte, a posebno medije koji se bave televizijom i filmom, treba podsticati da smanje na najmanju meru prikazivanje pornografije, narkomanije i nasilja, da nasilje i eksploataciju prikazuju u negativnom svetlu, kao i da izbegavaju obezvređivanje i degradirajuće predstavljanje naročito dece, žena i međuljudskih odnosa, te da popularišu ideju ravnopravnosti.
Mediji treba da budu svesni svoje široke društvene uloge i odgovornosti, kao i svoga uticaja u prenošenju informacija koje se odnose na upotrebu droga i alkohola od strane mladih. Oni treba da koriste svoju moć u pravcu sprečavanja upotrebe droga, emitujući dosledne poruke takve prirode kroz uravnoteženi pristup. Na svim nivoima treba da budu popularisane efikasne akcije za razvoj svesti o narkomaniji.
ZAKONODAVSTVO I MALOLETNIČKO PRAVOSUĐE
Vlade treba da donesu i sprovode posebne zakone i postupke radi unapređivanja i zaštite prava i dobrobiti svih mladih.
Potrebno je da se donesu i sprovode zakoni kojima se sprečava viktimizacija, zlostavljanje, eksploatacija i korišćenje dece i mladih za kriminalne aktivnosti.
Nijedno dete ili mlada osoba ne treba da budu podvrgnuti surovim ili degradiraju}im vaspitnim ili kaznenim merama kod kuće, u školi ili u bilo kojoj drugoj instituciji.
Potrebno je raditi na usvajanju i sprovo|ewu propisa usmerenih na ograničavanje i kontrolu dostupnosti oružja svake vrste deci i mladima.
U nameri da se spreči dalja stigmatizacija, viktimizacija i kriminalizacija mladih, potrebno je usvojiti zakone koji bi obezbedili da se ne smatra prestupom niti da bude kažnjiv nijedan postupak mlade osobe koji ne bi bio smatran prestupom ili ne bi bio kažnjiv ako ga počini odrasla osoba.
