Podrška migrantima kroz radioničarske aktivnosti
Domovik realizuje projekat „ Bezbrižno detinjstvo ne poznaje granice- u susret deci migrantima“ finasiranog od Švajcarske agencije za razvoj i podržanog od Ministarstva za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja.
Nova masovna migracija stanovništva iz nekoliko zemalja sa Bliskog Istoka, sa ciljem da izbegnu rat i nađu sebi mesto za normalan život, nije zaobišla ni našu zemlju. U ovoj situaciji ima puno dece koji su se u putu našla bez roditelja. Neka deca su krenula iz svojih zemalja uz roditeljski blagoslov, a neki od njih su u putu, zbog velikog broja migranata privremeno razdvojeni od svojih porodica i nadaju se da će ih pronaći u zemljama koje su im bile primarni cilj.
Domovik u saradnji sa Zavodom za vaspitanje omladine u Nišu i Internacionalnim konzorcijumom za saradnju iz Vranja pruža podršku ovoj deci kroz radioničarske aktivnosti.
Tim Domovikovih volontera iz Savetovališta za studente i Sigurne Baze iz Niša sa psihološkinjom Marom Mikić Prvulović od decembra meseca radi sa decom. Kroz aktivnosti u kojima oni pričaju o svojim iskustvima na putu, radionicama multikulturalne razmene i aktivnosti edukativnog karaktera, deca se opuste, odmore u prijatnom okruženju Zavoda i makar za trenutak dobiju osećaj sigurnog prostora.
Na početku tim volontera je prošao obuku za rad sa decom migrantima bez roditeljske pratnje. Trodnevnu obuku za volontere je realizovao stručni tim Zavoda za vaspitanje iz Niša. Obuka je pored prezentacije radioničarskih aktivnosti imala za cilj da informiše o pravnim i zakonskim aspektima koji se odnose na maloletna lica migrante kao i stručne radnike i volontere koji sarađu sa njima. Od početka projekta kroz Zavod je prošlo oko pedesetoro dece. Aktivnosti koje su im najdraže je priča o njihovom putu do naše zemlje. Ne retko prokomentarišu kako u ovoj situaciji po prvi put imaju priliku da svoju priču podele sa nekim. Takođe su jako zainteresovani i za radionicu razmene kulturnih vrednosti. Ovde se uglavnom zabave pogotovu kad se predstavlja nacionalni folklor. Uz ove aktivnosti govori se i o opasnostima i rizicima sa kojima mogu da se susretnu u putu, poput trgovine ljudima.
Mnogo dece zbog okolnosti rata u njihovim zemljama nisu imala priliku da se školuju, odatle najveći procenat njih vrlo često kaže da im je u prvom planu obrazovanje i da se što pre sretnu sa svojom porodicom. Najveći strah im je da ih ne deportuju nazad kući, a najveći san da se vrate svojim domovima i žive u svojoj zemlji u miru i blagostanju.
Deca se u Zavodu u Nišu zadržavaju par dana. Nakon toga nastavljaju svoje putovanje ka Evropi. Jedna od lepših stvari je ta da se kontakti razmenjuju, druženja se nastavljaju preko socijalnih mreža. Tim putem, kad dođu do krajnje tačke svog putovanja deca se jave da su dobro i ponovo zahvale na lepim trenutcima u Zavodu u Nišu.
