Eko pokreni se: Koliko znamo o mirkoplastici?
Edukativni članak deo je kampanje Eko pokreni se koju sprovodi Domovik, a podržava organizacija Save the Children. Prosečna osoba pojede pet grama mirkoplastike u toku jedne nedelje, podaci su kampanje koju je sprovela Svetska fondacija za prirodu (World Wide Fund for Nature). Slikovito objašnjeno, to je veličina mase jedne kreditne kartice. A šta je zapravo…
Edukativni članak deo je kampanje Eko pokreni se koju sprovodi Domovik, a podržava organizacija Save the Children.
Prosečna osoba pojede pet grama mirkoplastike u toku jedne nedelje, podaci su kampanje koju je sprovela Svetska fondacija za prirodu (World Wide Fund for Nature). Slikovito objašnjeno, to je veličina mase jedne kreditne kartice. A šta je zapravo mikroplastika?
Pod mikroplastikom se podrazumevaju sitni delovi plastike, veličine ispod 5 mm. Nastaje raspadanjem većih predmeta koji sadržaje plastiku poput plastičnih vreća, flaša, odeće ili automobilskih guma. Primera radi, prilikom jednog ciklusa rada veš mašine, od sintetičke odeće odvoji se 1900 mikroplastičnih vlakana, podaci su jedne studije.
Takva mikroplastika koja nastaje razgradnjom većih delova plastike naziva se sekundarna mikroplastika. Procenjuje se da se oko 69 – 81 odsto ove mikroplastike nalazi u morima.
Treba razlikovati i termin primarna mirkoplastika, koja se namerno dodaje proizvode i tako ispušta u okolinu (mikroperle se upotrebljavaju u proizvodima za piling). Oko 15 – 31 odsto takve plastike je u morima.
Osam miliona tona mirkoplastike završi u okeanima na godišnjem nivou.
Lancem ishrane sitni delovi plastike dolaze i do naših tanjira. Mikroplastiku unosimo u organizam preko ribe i plodova mora, piva, ali čak i flaširane ili vode iz česme. Studije već nekoliko godina unazad ukazuju na prisustvo mikroplastike u ljudskom fecesu i organima, a poslednje su pokazale da se mikroplastika nalazi i u placenti.
Jedno od novijih istraživanja na kojem su radili istraživači iz Južne Koreje, zajedno sa istraživačima iz organizacije Grinpis istočne Azije, ukazuje na postojanje mikroplastike u soli.
Ova studija takođe procenjuje da odrasla osoba godišnje unese u sebe 2.000 komadića mikroplastike putem soli.
Kakav je uticaj mikroplastike na ljudski organizam?
Uticaj mikroplastike na ljudski organizam još uvek nije potpuno poznat. Ipak, sve prisutnija su upozorenja da se ovoj temi treba posvetiti veća pažnja.
“Malo se zna o zdravstvenim efektima mikroplastike, ali postoji zabrinutost da prolazna plastika može da utiče na organe za varenje i verovatno doći i do drugih organa. „Sada kada imamo prve dokaze da je mikroplastika došla i do ljudi, potrebna su nam dalja istraživanja kako bi smo shvatili šta ovo znači za ljudsko zdravlje”, kazao je ranije dr Filip Švabl sa Univerziteta medicine u Beču, glavni tvorac studije na temu mirkoplastike i ljudskog organizma.
Uticajem plastike na organizacije bavio se naš i svetski priznati genetičar Miodrag Stojković:
“Ono što smo videli na matičnim ćelijama i ljudskim embrionima jeste da utiče jako negativno i da može da prouzrokuje sterilitet, jer smanjuje mogućnost usađivanja embriona. Plastika utiče na DNK i tačno smo videli na koje gene, na one koji utiču na rani razvoj pluća, srca, srčanih zalizaka, ali i naš genetski materijal.”
Šta mi, kao pojedinci, možemo da uradimo?
Trebalo bi da smanjimo korišćenje plastike, jer od svakog većeg predmeta koji sadrži plastiku vremenom nastaje mikroplastika. Takođe, valjalo bi da izbegavamo kupovinu odevnih predmeta sa sintetičkim, plastičnim vlaknima. Čitajte sastav kozmetičkih i proizvoda za čišćenje i izbegavajte one sa polipropilenom (PP), polietilenom (PE) ili polietilen-tereftalatom (PET). Možda je kasno za tone mikroplastike koje se već nalaze u životnoj sredini, ali nije kasno da sprečimo tone i tone da im se pridruže.
