Avganistanska priča
U sklopu radioničarskih aktivnosti koje se sprovode u sklopu projekta sa maloletnim migrantima, veoma je zanimljiva prva među njima koja se odnosi na priču dece i iskustva na putu od države iz koje su krenuli do Srbije. Kao rezultat te radionice dobili smo još jednu Avganistansku priču i načine na koje se roditelji organizuju kako bi svoju decu poslali put Evrope.
Cilj ove radionice je bila mogućnost dece da ispričaju „njihovu stranu priče“, poteškoće sa kojima su se suočavali i situacije koje su ih podstakle na napuštanje njihovih domova bez roditeljske pratnje.
Iskustva dece govore o tome da su neki od njih po više meseci već na putu i da za cilj imaju zemlje u Evropskoj uniji zbog mogućnosti za bolji život (kvalitetno obrazovanje, radna mesta) kao i život koji nije u konstantnom strahu od mogućih nemira i ratnih okolnosti. Deca uglavnom u tom kontekstu spominju Nemačku, Skandinaviju, Belgiju, Francusku, Italiju, Austriju a pojedini imaju za cilj i Kanadu i Ameriku preko već organizovanog prevoza iz Italije.
Grupa dece iz Avganistana je na svoj put ka Evropi krenula zbog političkih nemira i ratnih okolnosti. U Avganistanu su živeli u konstantnom strahu za život, zbog čestih napada od strane pripadnika Talibanskih vojnih organizacija. Njihov put do Evrope je poprilično, po njihovom iskazu, organizovan od strane krijumčara ili agenata, kako ih oni zovu. Jedan lider je uvek u Avganistanu i u kontaktu sa njihovom porodicom. Postoje kuće lidera raspoređene po zemljama na putu do Evrope i jedan lider je uvek uz njih na ključnim mestima tokom putovanja. Treba napomenuti da roditelji izdvajaju velike sume novca kako bi njihova deca stigla do Evrope. A do novca dolaze tako što po jako niskim cenama prodaju svoju zemlju i imanja. Deca na put kreću u grupama kombijem ili adaptiranim vozilom do Pakistana jer je granični prelaz sa Iranom zatvoren i jako opasan, kako kažu, duž cele granice je vojska i policija uvek spremna da puca. U Pakistanu od lidera koji je sa njima dobijaju kratak prevoz i smernice za dalje putovanje ka Iranu. Put koji prelaze, uglavnom treba da savladaju peške, krijući se po šumama, planinama u raznim vremenskim uslovima, bez hrane i vode. Agente traže u putu i oni ih koordinišu i vrlo često zlostavljaju fizički i izgladnjuju. U Tursku stižu uglavnom peške, retko dolaze prevozom. Ako postoji prevoz, obično su to adaptirana vozila za prevoz što većeg broja ljudi u jako rizičnim uslovima (tajne pregrade oko motora vozila, dograđivane komore ispod sedišta). U Turskoj bivaju smešteni u liderskoj kući u Istambulu. Ovde se prvi put, preko lidera u Avganistanu kontaktiraju njihovi roditelji i traži im se prvi deo novca za dosadašnji put ka Evropi (suma od oko 1600- 2000 američkih dolara). Nakon isplate roditelja, deca se nakon nekog vremena kombijem voze do nekog mesta u Turskoj odakle im je potrebno oko 15- 20 sati hoda do granice sa Bugarskom. Granicu prelaze preko šuma i u stalnom bekstvu od policije koja puca u vazduh, koristi elektro šokove i pse tragače, kako oni objašnjavaju. Dešava se da dečaci po nekoliko puta pokušavaju da pređu granicu sa Bugarskom. U tim situacijama policija ih uhapsi, drži u zatvoru neko vreme, oduzme im sve dragocenosti i ponovo pusti u šumu na graničnom prelazu sa Turskom. U šumama Bugarske se nalaze sa liderom koji ih kombijem dovodi do Sofije. U Sofiji je locirana još jedna liderska kuća. Odavde se ponovo kontaktira lider u Avganistanu koji od roditelja uzima preostalu sumu novca za put do Nemačke (oko 1000- 1500 američkih dolara). Deca, čije porodice nisu u mogućnosti da plate i ovu sumu novca, bivaju zarobljena u toj kući. Dečaci opisuju da je u kući, u trenutku kad su oni stigli bilo preko 30 ljudi. Iz Sofije dečaci sa liderom kreću do Srbije. Ispred granice sa Srbijom, kod Dimitrovgrada, lider im daje uputstva i uglavnom odlazi od njih.
Generalni utisak ovih aktivnosti je da su deca vrlo malo upoznata, čak i iznenađena pričom o mogućim opasnostima trafikinga. Ali, reklo bi se, zbog nemogućnosti obrazovanja u svojoj zemlji i uzrasta, da su vrlo malo informisana o Evropskoj kulturi i opasnostima koje su moguće na putu.
